Share

Manje važne morske zapovesti i resto

Nikiti, Greece

Stigli smo na željenu destinaciju. Još umorna od puta, ulazim u apartman u kome ćemo provesti sledećih dvanaest dana  i od prvog trena mi je jasno da mi je zapala primorska kuća iz snova, a ta naravno ima terasu sa pogledom na more.

Udišem, zapravo usisavam miomirisni vazduh, sve mi je baš po meri i očas posla raspoređujem samo dan ranije brižljivo spakovane stvari.  Potrebno je sprati prašinu sa puta. Ulazim u belo okrečeno kupatilo sa belo-sivkastim pločicama i belom zavesom za tuširanje. Iznad tuš kabine nalazi se mali prozor sa mrežicom protiv „napasnika“. Kasno je popodne i Sunce se obrušava ka zapadu. Dok se tuširam, osećam kako mi sunčevi zraci kroz prozorče direktno padaju na lice i zadirkuju me toplinom. Uzdahnem od miline.

Nikiti, GreeceSve je počelo baš kako i treba, umor od putovanja je začas zaboravljen, a pogled na more kroz bujnu vegetaciju palmi i oleandera ispunjava me nedvosmislenim zadovoljstvom. Sledi popodnevni odlazak na plažu, koja je upravo  preko puta. Zgrabim prvi kupaći pri ruci i, pošto je u sobi veliko ogledalo sa stočićem za šminkanje, stanem pred isto, što da ne?

Ne! Ne stajte pred „ogledalce ogledalce“ tek što ste stigli s puta i utrošili i ono malo preostale energije na raspakivanje stvari. Svetlo primorskog mesta je razotkrivajuće svetlo:  videćete “previše il’ premalo“. I ako vas baš zanima, ja sam videla „premalo“.

Sačekajte bar do večeri, još bolje do sledećeg jutra. Potrebno je da se neki mišići zategnu, a neki pak opuste, da se koža malo zarumeni i nestane ono bolesno bledilo, a onda: gledajte se, posmatrajte se do mile volje, dok ne shvatite koliko ste zapravo „lepi“, sve dok ne proradi čarolija bega od svakodnevnice, popularno zvana „godišnji odmor“.

Nikiti, GreecePrva noć je protekla u stilu „princeza na zrnu graška“. Promena jastuka nije mala stvar. U neko doba konačno sam čvrsto zaspala. A onda, pred zoru me je probudio najčudniji mogući zvuk-padala je jaka kiša. U neverici sam osluškivala, a kada se prolomila grmljavina, samo što se nisam oduzela od straha. Čudna mi čuda, kiša na moru-zar je to dozvoljeno?

Kišna noć se preobrazila u jedan sasvim običan oblačan dan. Boje su se povukle sa Suncem: desi li vam se nešto tako neočekivano i neobično, ne paničite. U najmanju ruku, možete da se zatvorite u hotelsku sobu, izvučete mačete i navalite jedno na drugo, pod pretpostavkom da imate društvo. Ja bih predložila manje rizičnu akciju-krenite u lov na Sunce. Ne propustite dramu primorske naoblake. Ionako vam uskoro sasvim izvesno sleduje porcija klasičnog „roštiljanja“ od jutra do sutra.

Prvog jutra na moru, među stvarima sam pronašla nešto neočekivano. Ono što ste planirali da ponesete na put, poneli ste. Ako ste nešto i zaboravili, neka, zaboravite i nadalje. Ali, ono što niste planirali da ponesete, a pronašli ste, prisvojite od srca. Ma koliko vam se činilo slučajnim ili beznačajnim, ono to nije. Proučite taj na prvi pogled nevažan sadržaj,  više puta ako je potrebno, i dozvolite da ispuni svoju svrhu. Ja sam pronašla jednu rečenicu, koja je ispunila svoju svrhu služeći mi verno kao mantra.

Nikiti, GreecePutovanje je promena. Što sam starija i mudrija, čini mi se da se sve sporije i teže privikavam na promene. To mi nije sasvim logično, ali je prosto tako. Obično sebi dam dosta fore da se prilagodim, ali kad otputujem, za to nemam „vremena“. Dozvolim sebi najviše jedan dan da se pogubim, a od preostalog vremena želim da izvučem maksimum.

Ako ste super heroj, onda vas ne muče ovakva razmišljanja ni kod kuće ni na putu: imate dovoljno vremena i energije da uradite sve što želite. Za sve koji to nisu, ostaje da veruju da imaju dovoljno vremena i energije da urade sve što žele i tako će bar malo umanjiti stres od kratkoće vremena rezervisanog za uživanje u sebi i svemu oko sebe.

Ovog leta sam na plaži pravila različite statistike. Izdvojila bih da je većina ljudi premalo plivala i premalo čitala. Među plivačima, retki su oni koji su se uputili malo dalje ka pučini, a među čitaocima, retki su oni koji su čitali nešto što nije ličilo na profesionalnu nadogradnju ili motivaciono štivo.

Da, špijunirala sam šta ljudi čitaju. Mlađi muškarac sa narandžastim ramom za naočare je bio udubljen u Mind Management kind of shit i nije ni primetio da je u roku od pola sata izgledao kao ošuren. Kad je počelo da se puši, smočio se malo u plićaku, namestio suncobran i nastavio da bilduje mozak važnim informacijama za dalji napredak u japijevskoj karijeri. Ja sam čitala krimić, nimalo ambiciozno. Ipak, koju god temu da ste izabrali, čitanjem bildujete moždane vijuge, a plivanjem bildujete telo. Odlična kombinacija.

Dva dana pred povratak kući, preplanula i zategnuta, kujem planove kako da sledeći put ostanem mesec, dva ili tri. Kibicujem kućicu preko puta. Starija, al’ ne i oronula, očuvana kućica na sprat, za ženu prosečne visine kao što sam ja. Neka visoka dama bi se u njoj osetila skučeno. Kakva primamljiva nekretninica: ima i terasu i dvorište, kao stvorena za porodični restorančić…

Nikiti, GreeceŠta da vam kažem: svaki put se iznova zaljubim u more,  pomalo i u primorsku verziju sebe. Pravim se kao da se za dva dana ne vraćam svome domu i svoj lepoti koju svakodnevnica i rutina nose sa sobom.

Daj,kontroliši se, kažem sebi, skinem peskom i uljem umrljane naočare za sunce i uletim u apartman da pometem pesak koji smo uneli na japankama.

Ali mašta se ne da kontrolisati, pogotovo kod onih kojima je mašta bujna. Nemojte se kontrolisati, birajte sa neograničenog menija mašte.

Budite iracionalni, i malo te iracionalnosti sačuvajte za povratak na ulice izlizane svakodnevnice, da vam začini još koji dan kod kuće, dok se pitate da li ste mogli da ostanete makar malo duže.