Share

Plaža na SitonijiVraćam se iz parčeta raja koje sam nakon pažljivog i mudrog internet istraživanja izabrala za sebe i porodicu. Ušli smo u Srbiju i slušamo radio. “Prema nedavnoj anketi 80% ispitanih građana izjasnilo se da ne može da otputuje za GO…” Šteta, a sva ta divna mora su nam na dohvat ruke.  Da nismo postali Amerikanci koji najviše pate od poremećaja neodlaženja na odmor, ili odmorom smatramo produženi vikend kada moramo da se spakujemo i pre nego što smo se raspakovali? Da nismo počeli da patimo od prevelike potrebe za produktivnošću, takođe jedna od svetskih boljki, pa se plašimo da će firma da se raspadne ukoliko napustimo radni sto na nedelju ili dve? Ili toliko moramo da molimo šefa da nam odobri odmor, da na kraju i zaboravimo šta smo zapravo hteli? Ne, ne i ne. Odgovor na pitanje zašto prosečan građanin Srbije ne može da otputuje na more, čak ni u predsezoni, jasno je kao dan,  ima veze sa standardom prosečnog građanina Srbije. Punto.

Ovo je crtica s kraja putovanja, a kako je bilo na početku?

Ribarska mrežaPlaža u Nikitiju…sedam časova ujutro…poranila sam da bih ugrabila malo vremena samo za sebe…i da bih bar nešto zapisala za vreme trajanja odmora. Lanene pantalone, košulja, jer jutra su sveža, peškir za sedenje i šolja sa kafom. Užurbano vadim notes, nestrpljiva da pišem o zavođenju, i to o jednoj od najupornijih vrsta zavođenja, koju izvode zavodnici najuporniji od svih –  Plaža na SitonijiBašta u NikitijuTALASI. Oduvek su me oduševljavali ti večni talasi, rano ujutro dok se maze sa plažom u hladovini, u vetrovita popodneva, kada sunce upeče i kada razdragano zapljuskuju i pene. Ali i uveče,  kada vas svojim šumom navode na neočekivana razmišljanja, pa čak i onda kada vas neoprezne svom silinom zgrabe, podignu u visine, a onda  zakucaju na samo dno, te jedva izvučete živu glavu.

Svako od vas sigurno ima veoma jasnu viziju idealnog odmora: koliko dugo treba da traje, na kojoj destinaciji, sa kim i kako treba da ga provedete. Neko će mesecima ili nedeljama unapred sve pažljivo isplanirati, sam ili uz pomoć agencije, a neko će se odlučiti za last minute aranžman, ubaciti par stvari u ranac i odjuriti poput vetra tamo negde. Neko će ugasiti iphone, zaboraviti ipod, isključiti lap top na neko vreme, a neko će pola odmora provesti ispred monitora i napisati više poruka i emailova nego inače. Ali zajedničko svima onima koji uspeju da odu na odmor je svakako činjenica da će u manjoj ili većoj meri uživati.

Šta za vas u najvećoj meri predstavlja uživanje dok ste na odmoru? Činjenica da ste na drugom mestu, daleko od rutine, svakodnevnice? Estetika novog mesta, otkrivanje sebe, dosađivanje za promenu? Dovoljan je prizor vama drage osobe ili vašeg deteta kako se opušteno prepuštaju izazovima novog mesta. Možda poželite da ostanete duže? Ili nemate pojma koji je dan, datum i ne razmišljate o povratku? Kakva divota, to potpuno raspolaganje  vremenom  i energijom. Cajtnot i žurba ostavljeni na graničnom prelazu, usput na benzinskoj pumpi ili na aerodromu.

Da li se ponekad i više godina za redom vraćate istom mestu, ili imate istraživačkog duha pa svaki put želite da vidite i osetite novo, obiđete detaljno okolna mesta, bliža i dalja, i sve to lepo fotografišete?

Plaža na SitonijiNije da tamo gde zapravo obitavamo nismo sposobni za porciju nirvane tu i tamo, ali to je uvek isuviše kratkog trajanja. Ili uhvatimo sebe kako usred opuštanja planiramo ostatak tog dana, nedelje, meseca, ponekad i života, ili nas nešto spolja saplete baš u trenutku kada smo se pozdravili sa svojim unutrašnjim JA. Kada smo prepuni energije, da ne kažem kada smo mladi i ludi, reč odmor je  „previše“ degradirajuća, kome je to pa potrebno.  Tada bismo da otkrivamo i pokoravamo svet, da ostavimo svoj trag ili da se izgubimo u svim tim drugim sredinama i svetovima.  Ali prosto dođe trenutak kada vam je preko  potreban odmor, radi dobre psiho-fizičke forme. To znači da ste se razbili od posla, da završavate napretak privatnih obaveza svakodnevno, da imate malo ili nimalo slobodnog vremena za sebe, da jurcate okolo kao muva bez glave i da vam stalno čini da vreme otiče poput bujice.

Sumrak u NikitijuNo, u mestu ste koje je prema vašem mišljenju idealno za odmor. Šta vas najviše „diže“, šta vas u potpunosti osvežava i oporavlja u najkraćem mogućem roku? Pogled na pučinu, osvajanje nekog novog planinskog vrha, kuliranje u beach baru, preplivavanje kilometara, drugačija hrana, nova poznanstva, sunčanje, kasni izlasci, spavanje do bezgranično kasno, šta je to?

Sanja na plaziKad već spomenuh beach bar, to je oduvek bila moja stvar. Savršen pesak, tirkizna boja mora, lounge muzika, po mogućnosti vešt DJ i preko dana, dobar grčki frape ili neki lep koktel, možda baš i uzo, plivanje, pa sunčanje, pa čiliranje u baru, a stopala u pesku. Još ako imaju lepe sendviče ili neku dobru brzu hranu, jer meni na moru proradi apetit. Naravno, ležaljka i suncobran od palminog lišća obavezni. No, i ovog leta mi se posrećilo…tri predivne plaže u jednom danu…Armenistis, Orange i u popodnevnim časovima Platanitsi. Na trećoj plaži, moja četvorogodišnja ćerkica je zaspala na ležaljci, i dok je ona spavala na otvorenom, ja sam đipala uz zvuke elektronske i lounge muzike koji su dolazili iz dva obližnja zvučnika. Uživanje, savršene boje, Atos u izmaglici, vrućina jenjava i sve obećava dobru žurku. Kada se moja devojčica probudila, nije baš bila sasvim svesna ni  gde se nalazi i u najmanju ruku nije bila nimalo impresionirana savršenim popodnevom na plaži i preglasnom muzikom. Momentalno je uključila sirenu, znak za paniku, te smo morali da napustimo plažu kao pred prirodnom nepogodom.

Zalazak sunca, NikitiE sada, najteži deo, odmor se završio i vratili smo se kući. Šta sada? Kako produžiti dejstvo svih dobrobiti kojima smo se častili za vreme onoga što bi se na engleskom lepo reklo „change your focus from doing to being“? Jer, otprilike, nakon mesec dana, i to ako baš imate sreće, sva ta dejstva isparavaju, nestaju. Počinju da nas muče stare muke. Ostaje nada da ste ipak poneli  dovoljno „suvenira“, utisaka, lepote, da vas što duže podsećaju na lepe trenutke. Mudro rasporediti. Naravno, ostaje i nada da će neka naredna anketa biti manje surova u svojim rezultatima te da će prosečan građanin naše male zemlje i te kako moći da ispuca svoje dve ili tri nedelje na željenoj destinaciji. Zašto da ne.