Share

Jester hat, šešir dvorske lude

Prema mom skromnom shvatanju, kao i iskustvu, u poslednje vreme, što bi značilo otprilike unazad desetak godina, najuzaludniji posao u Beogradu je traženje posla. Lako se desi da se za vreme tog procesa potroši golema energija, al’ džabe ste je trošili, rezultata nigde, stoga su neizbežni trenutci nelagode, razočaranja,“egzistencijalne zabrinutosti“, i raznih drugih neraspoloženja. Na stranu to da je katkad moguće nabosti „bilo kakav“ posao, no kada otaljavate posao za koji ste nekompetentni, ili vam prosto ne ide, prirodno je da se stvara određena koncentracija zgađenosti, uglavnom na relaciji radnik-poslodavac, te je samo pitanje vremena kada ćete jednog ponedeljka ujutro ostati kod kuće, ili će vam jednog petka popodne šef poželeti sve najbolje u životu i da vas više ne vidi.

Postoji niz koraka kako doći do posla, a isti ti koraci mogu da se primenjuju ukoliko samo glumite da tražite posao, jer u oba slučaja, nećete naći posao. Posla prosto nema. Jedina vam je nada da ga neko „izmisli“ za vas.

Ali ako ste već malo postali opsednuti idejom da vam teče staž i da uredno pokrivate zdravstveno i penziono te (p)razna druga osiguranja, kao i da imate (ne)redovna mesečna primanja, ne znam šta da vam kažem, osim da takav zadatak spada međ’ prva tri mesta  za „misiju nemoguće“. Ostale dve bi mogle da budu „put oko sveta za šesnaest minuta“ i „sedmica na lotou“ ili tako nešto prilično nemoguće.

Kafa za ponetiDa krenemo od nekih stvari koje svakako ne bi trebalo činiti za slučaj da vam je status „zaposlen-a“ odveć značajan. Ovo ću vam pažljivo saopštiti, jer postoji bojazan od trenutnog šoka: bilo bi od koristi da uopšte i ne ostanete bez posla, pa nećete zapasti u celu tu nezgodaciju oko traženja istog. Eto, rekla sam, to je ta mala nedopustiva slabost. Niko pametan neće dozvoliti da dobije otkaz, da mu firma bankrotira, da ga šef očima ne može videti, da ne radi bar dva posla paralelno, ili da nema neki poslić u šteku ako zagusti. Naglašavam, pored svih nelagoda srpske svakodnevnice, zaista je krajnje neodgovorno biti nezaposlen i smarati sve redom, i zaposlene i nezaposlene, jer ne zna se kojima je teže. Lek protiv pomenutog smaranja može da bude nešto što volite da radite, ali ste to u potpunosti smetnuli s uma. U mom slučaju, to je pisanje.

Dalje, ne preporučuje se da napuštate stalno mesto boravka na period duži od recimo trajanja godišnjeg odmora. Zašto vam to govorim? Daleko od očiju…Ne, nije to, prosto vas precrtaju, naviknu se na vaše odsustvo. Ali rešili ste da biste opet u stari kraj i dešavaju se neobične reakcije: uzburkana rutina, jer ko ’normalan’ se iz inostranstva vraća u Srbiju, uostalom odakle vam pravo da se  šetkate po belom svetu gde i kada vam to padne na pamet?

Ideas-iz noćnog klubaDa se latimo neprijatne priče o konkursima. Dobro je poznato kod nas da javljanje na konkurse, a da nemate prikladnu preporuku za isti, može da traje beskonačno dugo. Kada bi mogla da se recikliraju sva motivaciona pisma koja su ostala bez odgovora, gde bi nam bio kraj. Komično je što svaki put kada se javljamo na konkurs postoji jasno izražena svest o tome da nećemo dobiti nikakav odgovor. To je toliko proširena praksa da, ako nekim čudnim slučajem, ipak dobijemo odgovor poput „Žao mi je, nikada niste ni imali šansu“, može da se desi da se obradujete, na pomalo blesav način, bez obzira što je odgovor negativan. Možda je zgodan trenutak, a možda i nije, da iznesem lični stav o tome kako je cela ta stvar sa poslovnom korespodencijom pala na veoma niske grane, no comment. Jedna od normalnih ljudskih reakcija je da počnete da se pitate šta nije u redu sa vašom profesionalnom biografijom, pošto je to tako u filmovima, ili ste „overqualified“ ili „underqualified“, ne zna se šta je utešnije. No, ne brinite, možda su ti konkursi prodaja najgušće magle, a možda je sve krajnje korektno i prosto niste imali sreće. Ipak je malo uvrnuto, jer ste se javili na sedam stotina oglasa za posao, ali dešava se, konkurencija je neviđeno  jaka. Sve vrvi od sposobnih i radnih. Eto i razloga za malo radosti.

oblak u obliku srcaDolazimo do važne stavke, a to je famozna PREPORUKA. Iskustvo mi nalaže da napomenem da na Zapadu, sa preporukom i odgovarajućim CV-ijem imate velike šanse da upadnete u priču. Kod nas vam preporuka garantuje da ćete otići na razgovor za posao. Još malo praznih priča i koje kilo magle. Ne bih ulazila previše u detalje, ali u ovoj fazi bi nekoliko faktora moglo da bude od presudne važnosti: koliko je jaka preporuka, da li ste prethodne noći ružno sanjali, da li je vaš sagovornik prilikom intervjua pre toga pojeo užinu ili nije, meteorološki uslovi, gužva na kasi…U svakom slučaju, ako vaš „preporučilac“ nije na licu mestu, dakle sa vama na prvoj liniji, ili ukoliko vam bar ne šalje pozitivnu energiju, stvar je unapred propala, a vi ćete se svakako truditi da ostavite dobar utisak, onako sebe i reda radi.

Kaligrafski pribor (sa neta)Bilo da ste zaposleni ili ne, networking je oduvek bio nezaobilazan za sve željne napredovanja i novih informacija. Obožavam networking. Imajte sa sobom vizit karte ili posetnice, naravno na njima ne treba da stoji status „nezaposlen-a“, već nešto čime se ponosite, a to može da bude vaše zvanje, zatim nešto čime se bavite pored traženja posla, sa ostalim potrebnim informacijama. Lepo je da sa osobama sa kojima zapodenete prijatnu profesionalnu konverzaciju u određenom trenutku razmenite posetnice, bar je to moj stil. Postoje i drugi načini koji su takođe sasvim opravdani. Možete da ukucavate kontakte u iphone, zapisujete na cedulje, ili jednostavno da zapamtite nečije ime, kontakte, zanimanje.

Dakle, posla nigde na vidiku, ali vi ne dangubite,  zauzeti ste nezaobilaznim networking-om. Ako ste pre radili, imate stare poslovne kontakte, pa ćete se svima redom javiti i verovatno na pogrešan način objasniti kako i zašto nemate posao, te kako i zašto ne možete da nađete novi posao. Svi će vas pažljivo saslušati i staviti vas na dno već podugačke liste usluga koje moraju da se odrade. Bićete uporni i redovno podsećati vaše kontakte, ali slaba je korist od toga, jer lista je prosto predugačka. Teško da ćete nekada stići na red ili ćete se pre toga izmoriti od podsećanja, i kada se to dogodi, bićete odmah precrtani sa spiska, a vaš kontakt će odahnuti po fazonu ’jedna budala manje’.

Naravno, i prijatelji će kad tad morati da shvate da vam je teško da nađete posao, jer je nezdravo prećutkivati takvu muku, pogotovo ako traje više od nekoliko godine. Neizbežno je da ćete od bliskih prijatelja dobiti podršku i značajno ohrabrivanje, ali poznata je ona da od prijatelja ne treba tražiti usluge, da se ne pokvari prijateljstvo ili nešto slično, pa ova faza može komotno da se preskoči.

Karta džokera (sa neta)Mala, ali značajna šansa i faktor sreće leže u tome, kada ste već sve poznanike, i stare i nove, obavestili o neprijatnom statusu nezaposlenog, da vam ipak neka „dojava“ upadne u Inbox, jer se neki konkurs ili poslovna ponuda nisu dopali nekom od vaših poznanika, pa su prosledili dalje idući logikom ’neka se on/ona muče sa ovim, meni to ne treba’. Eto, tu leži šansa, možda je baš ta odbačena poslovna prilika pravi poziv za vas. Ma koliko se u tom trenutku osećali umorno, ma koliko vam samopouzdanje bilo na izdisaju, zgrabite takav poziv, i pohrlite u susret toj srećnoj okolnosti.

Možda se neko pita kako sam prošla na konkursu za dvorsku ludu. Nikako. Nisam se prijavila. Kao prvo, konkurs je raspisan u Austriji, vrlo nepraktična stvar. Traži se dvorska luda, koja će biti komunikativna, ekstrovertna, muzički nadarena i maštovita. Od svih kandidata se traži da donesu i sviraju pred komisijom tokom intervjua za posao jedan instrument, a takođe su dobrodošli i kreativni kostimi. Tu je zapelo, kod instrumenta i kreativnog kostima. Takođe, malo mi slabije idu akrobacije, mađioničarski trikovi, žongliranje i vicevi. Dakle-underqualified. Ali, svakako je to oglas vredan pažnje. I ako ste otvoreni tokom avanture traženja posla, biće tu raznih dogodovština, volonterskih poduhvata, propuštenih šansi, zanimljivih poznanstava…Dakle, bacite se na posao, čeka vas savršena prilika, no joking.