Share

Soko Banja

Leto u Srbiji je već doseglo svoj vrhunac i, avaj, polako uzmiče ka drugim krajevima sveta. Odmore i čežnju za putovanjima tradicionalno vezujemo upravo za vrele letnje dane. Poput nežnog i neponovljivog zalaska sunca, tako su i odmori i putovanja uvek originalni i posebni, o čemu „rado“ svedoče naši virtuelni i, sve ređe, oni klasični foto albumi. Večita dilema „Gde otići za godišnji odmor?“ se kod nas, zbog mrske i sveprisutne ekonomske neizvesnosti, pretvara u pitanje „Kako uopšte otputovati negde u vreme GO?“. Svakodnevno smo bombardovani pitkim i zavodljivim informacijama o dalekim, egzotičnim i skupim turističkim destinacijama, koje, iako se čine nadomak ruke, ipak ostaju tek neispunjena želja. Ponekad i po nekoliko godina zaredom, kao u mom slučaju.

A šta bi bilo ako bismo se odlučili za neku od domaćih destinacija? Ne brinite, ne bi meteor zbog toga udario u Zemlju. Jer, priznajte, izbor je zaista veliki: planine, eko turizam, reke, jezera, manja mesta sa turističkom tradicijom, vajati, salaši i mnoge druge verzije seoskog turizma sa stilom, a sve to sa merom začinjeno sofisticiranim istorijskim nasleđem.Gde god da mrdnete naiđete na neki istorijski spomenik, izvor, parče zemlje gde je kročio ovaj ili onaj velikan srpskog naroda. Bez predrasuda, jer netaknuta priroda, šume, planine, čista jezera i reke, su u dvadeset prvom veku najveće bogatstvo. A Srbija obiluje upravo takvim destinacijama, nit’ manje zemlje, nit’ više prirodnih lepota. A sada ,da pokušam da vam prenesem malo tog vajba, sumirajući utiske sa jednog takvog putovanja.

Nakon samo tri sata vožnje, stižete u Soko Banju. Još u Beogradu ste za tili čas zakazali smeštaj, nakon samo nekoliko sati istraživanja, što na internetu, što među poznanicima koji su već posetili ovo mesto. U našem slučaju, odlučili smo se za preporuku, što se isplatilo, jer smo bili veoma zadovoljni. Ukoliko niste prevejani „prirodomrzac“, zateći ćete dovoljno raznovrsnih sadržaja, da se nedelju ili dve dana sasvim sigurno ne dosađujete. Kvalitet usluga i hrane je „srpski“ pristojan. Nalazite se u Srbiji, pa ne morate da obnavljate znanje stranog jezika. Mame vas kilometri i kilometri šumskih staza i uspona po obližnjim izletištima, a za one koji biraju put kojim se lakše ide, do svih tih lepih mesta može da se stigne i taksijem, po izuzetno povoljnoj ceni. Za sve koji su se odvikli od svežeg vazduha i pešačenja, pa se osećaju napetima, relax masaža u turskom kupatilu makar kratkoročno može da ublaži „tegobe“ prouzrokovane zdravim aktivnostima.

Teško da ćete imati prilike da bacite pare na sitnice: gomile kineske i turske robe vas baš i ne mame da se latite novčanika, dok su s ukusom izrađeni suveniri veoma pristupačnih cena. Pošto nema lanaca prodavnica, na radost ili sreću, zavisi od ukusa, upućeni ste na lokalne dragstore, prodavničice i piljare, a sredom i subotom možete i na pijacu. Jedino zabrinjava vrlo ležerno naplaćivanje na kasi, pa može da se desi da, dok čekate u redu od dvoje, sa jednim artiklom u ruci, provedete dosta vremena u prodavnici i, na primer, preskočite doručak. Ako se odlučite za požurivanje prodavca, što se krsti kao nepristojno ponašanje, uzvratiće vam ljutitim stavom, kao kakvom nezvanom svatu, pristiglom ko zna odakle. Sve ovo može da vas natera da, čim se vratite kući, pohrlite u prvi mega market, i s olakšanjem udahnete klimatizovani vazduh između kilometarskih rafova. Osveženje je zagarantovano u novom i lepo uređenom aqua parku, koji se nalazi na samom obodu gradića (taksista vam naplati 150 dinara do tamo).

Zbog velike potražnje za ležaljkama i suncobranima, potrebno je da ujutro, sa meštanima i drugim posetiocima, učestvujete u pravoj pravcatoj trci. Obratite pažnju na decu, jer ona po pravilu stižu prva i zauzimaju u proseku oko pet ležaljki. U našem slučaju, ja sam izrazila želju da trčim, jer je dete u meni veoma razigrano i srećno. Ako se ipak desi da se iz nekog razloga iznervirate, ili vam neko stane na žulj, samo duboko udahnite, pa pošto ste u vazdušnoj banji, duboko udisanje ima pravovremen efekat, i ubrzo se ponovo osećate relaksirano.

Jutro je prvog dana boravka u Soko Banji. Tek poneki zvuk automobila, kreštanje i cvrkutanje raznih ptičjih vrsta, podsećaju me da je za neke dan uveliko počeo. Na samom obodu centra gradića, sedim na terasi drugog sprata i posmatram svet oko sebe. Na kratko se prisećam prošle večeri, punog meseca, sveže i vedre noći, i osećanja da je svet „manji“ u malom mestu. Da li zbog brda koja mi ograničavaju horizont, zbog sporijeg ritma življenja ili nečeg drugog, ne znam, sasvim sam zaboravila zašto je tako, iako sam nekada živela u malom mestu. Da se vratim na jutro… Vazduh je svež i kvalitetan, ali nakon dvadeset godina provedenih u zagađenoj gradskoj sredini, uhvatim sebe kako i dalje dišem „plitko“, umesto da udahnem duboko i obradujem pluća. Razgledam kuće i zgrade nanizane po okolnim brdima, svaka ušuškana u vlastitu privatnu šumu. „Kakav luksuz“, pomislim, ne bez uboda zavisti. Fasade mahom novije i doterane, okolna brda zbrčkana i zgodna poput raskošnih oblina žene. Mislim o tome kako za mene odlazak u ovakvo mesto ne predstavlja otkrovenje, jer sam rođena i odrasla u Dalmaciji, gde je čovek veoma blizak sa prirodom. Ipak, posle Beograda promena je očigledna, i, što je najvažnije, od prvog trenutka sam „poslužena“ opuštanjem i odmorom.

Nakon nekoliko dana provedenih u ovom mestašcu, prepunom ljudi i dece svih generacija, iz raznih krajeva zemlje i regiona, u mojoj foto memoriji leprša mnoštvo vizuelnih informacija o različitim izletničkim i meštanskim destinacijama, koje su mi izuzetno prijale: očaravajući pogled na Rtanj planinu dok plivam u bazenu Aqua parka; prepuno šetalište između Miloševog konaka i Hamama posmatrano preko tacne na kojoj su džezva sa kafom i ratlukom; restoran Marko Polo u pećinama pored Moravice; izazovan uspon do Soko Grada, u društvu muža i trogodišnje ćerkice-kakva čast; plaže reke Moravice, lepe za gledanje, hladne za „bućkanje“, osim za najhrabrije; Ozren i pastrmka na roštilju, sa rekom euforičnih izletnika; etno park Kalinovica i tradicionalni sokobanjski specijaliteti; i još mnogo drugih lepih slika. Ako ste osetili visoku koncentraciju negativnih jona u opisanim prizorima, niste se prevarili, vazduh je čist i lekovit, opijajuće blagotvoran.

Sledi povratak u „stvarnost“, „realnost“, „svakodnevnicu“, „rutinu“, kako god volite da zovete nastavak življenja posle odmora ili putovanja. Svakako je lakše vratiti se u kolotečinu posle Soko Banje, nego posle Mikonosa, Jamajke, Kube…I svakako, bilo bi lepo iskombinovati put u Soko Banju sa jednom od gore navedenih destinacija. Možda dogodine.